ŽENIDBA OD ŠEŠELJA TOME

ŽENIDBA OD ŠEŠELJA TOME

Šta to trešti u gori zelenoj?
Da li grmi ili psuje Velja?
Niti grmi niti psuje Velja,
Već se ženi Toma.od Šešelja.

Okupio od Šešelja Toma,
Dvesta ‘tića, dvesta radikala,
Sa revera bedže poskidao,
Silnoga đogata uzjahao,
Te sve hita ka Belome gradu,
Da on prosi svoju vernu ljubu,
Vernu ljubu,Koštunicu Voju.
Koštunicu i devet mačića.

Kada Toma u Beograd stiže,
Progorava mače Koštunjavo:
Nemoj Vojo, da te đavli nose,
Da ti odeš Tomi u svatove,
On će tebe tamo zatvoriti,
Nas svih devet odma’ podaviti,
Od Srbije rupu napraviti,
Crnu rupu na tepihu zlatnom.

Al’ u Voje meko srce beše,
Te on pođe Tomi u svatove.
Al’ čim stiže u Šešelja dvore,
Ščepaše ga ‘tići-radikali,
Baciše ga u tamnice mračne.

Stade Voja na glas dozivati:
Kuku mene, Smajlovića vilo,
Izvadi me iz tamnice mračne,
Sablju moju i snagu mi vrati,
Da mi moje mačke ne podave,
Da od Srbije rupa ne ostane,
Crna rupa na tepihu zlatnom.

Al’ govori Smajlovića vila:
Verna ljubo, Kuštunice Vojo,
Lepo ti je mače govorilo,
Al’ ti nisi hteo mačku čuti.
Zato ti ja ne mogu pomoći,
Niti te iz tamnice vaditi,
Već ti samo mogu dati mače,
Da sa tobom u tamnici plače.